ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ И ОДГОВОРНОСТ ЛОКАЛНИХ ВЛАСТИ
27.06.2014
“Локалне самоуправе и територијалне аутономије неефикасно управљају јавним средствима, плаћају без правног основа, нису успоставиле интерну ревизију, издају пословни простор у закуп на коруптиван начин, у пословању не примењују међународне стандарде”. Ово су само неки од закључака садржани у „Анализи досадашњих извештаја Државне ревизорске институције у вези са радом јединица локалне самоуправе и територијалне аутономије“ која је представљена учесницима конференције „Унапређење управљања јавним финансијама на локалном нивоу“ у београдском Цантру Сава. Скуп је организовала Стална конференција градова и општина, у својству партнера на пројекту „Унапређење механизма одговорности у области јавних финансија“, који спроводи Програм Уједињених нација за развој (УНДП) у сарадњи с Државном ревизорском институцијом, а финансира Шведска агенција за међународни развој (СИДА).
У раду Конференције, која је окупила градоначелнике, председнике општина и представнике релевантних државних институција, учествовао је и Бобан Џунић, председник Градске општине Палилула у Нишу.
Радослав Сретеновић, председник Државне ревизорске институције, која је до сада обавила 59 извештаја о ревизији, истакао је да се кључни проблеми огледају у недовољно ефикасном коришћењу јавних средстава, неефикасном управљању јавном имовином, недовољном поштовању закона, прописа и процедура, што јасно указује на одсуство јавне одговорности. „Уочено је да се велики број јавних прихода наплаћује по другим основама, чиме се избегава њихово буџетско трошење“, рекао је Сретеновић. Он је закључио да је од изузетне важности да градоначелници и председници општина схвате суштину и тежину неправилности за које су они најодговорнији јер су наредбодавци за извршење буџета. Потпредседница Владе и министарка државне управе и локалне самоуправе Кори Удовички нагласила је да је срж проблема непостојање обавезујућег система планирања, недостатак координације, као и непостојање надзора над оним што радимо. „На нивоу јединица локалних самоуправа ови проблеми су знатно сложенији због неусклађености надлежности, приоритета и капацитета'', рекла је Удовички. ''Начин финансирања различитих нивоа власти јесте један од пет приоритета министарства финансија'', нагласио је министар финансија Лазар Крстић. Он је најавио да ће до краја јула бити готов нацрт закона о финансирању локалних самоуправа, као и да ће тај закон бити усвојен у септембру или октобру. Важност доношења овог закона је веома велика јер се једна осмина укупних прихода у буџету државе убира на нивоу локалних самоуправа. „Када закон буде донет општине ће моћи да планирају буџет за наредну годину“, нагласио је Крстић. Председник СКГО и градоначелник Ниша проф.др Зоран Перишић поручио је да мора да се промени однос према ономе што је јавно.У Нишу је између доношења два закона о легализацији изграђено 6500 објеката. Због тога је буџет града ускраћен за два годишња буџета, објаснио је Перишић. Jurg Štaudenman, заменик сталне представнице УНДП је нагласио да се увођење програмског буџета, као и доношење закона о финансирању локалних самоуправа представљају могућност да се ојача управљање јавним средствима. Он је најавио да ће УНДП и ове и идуће године наставити да сарађује са институцијама у Србији у циљу побољшања стања на нивоу централне и локалне власти. Ђорђе Станичић, генерални секретар Сталне конференције градова и општина рекао је да је улога СКГО, пре свега, усмерена на подршку унапређењу финансијског управљања и контроле на нивоу локалне самоуправе. Влада Шведске је за овај програм подршке пројекту „Унапређење механизма одговорности у области јавних финансија“ у Србији издвојила 2.328.318 долара. (ЕКОполис мрежа)